Šta je demencija?

Faktori rizika i uzroci demencije

Demencija se često smatra sastavnim delom starosti. Ovo je predrasuda, demencija predstavlja ozbiljnu bolest koju je moguće i potrebno blagovremeno lečiti. Ona se najčešće javlja u starosti, ali nikako nije deo normalnog starenja. Postoji nekoliko znakova koji ukazuju na razvoj demencije:

• gubljenje sposobnosti pamćenja, posebno novih događaja, kao i upamćivanja novih informacija
• gubljenje sposobnosti razmišljanja i rasuđivanja
• gubljenje sposobnosti za rad i različite veštine
• gubitak orijentacije
• promene ličnosti i ponašanja
• različito emotivno reagovanje
• oštećene jezičke funkcije – govora, čitanja, pisanja
• halucinacije se uglavnom pojavljuju u napredovalom stadijumu bolesti

Demencija je sindrom globalnog mentalnog propadanja, kao rezultat propadanja moždanih ćelija (neurona) kod degenerativnih promena na moždanom tkivu ili kod oštećenja koja nastaju zbog različitih procesa u drugim bolestima. Dosadašnja istraživanja su utvrdila nekoliko faktora rizika koji utiču na pojavu i razvoj demencije. Starost jeste najbitniji faktor rizika u razvoju demencije, ali lista tu tek počinje. Faktori rizika u srednjem životnom dobu koji mogu biti odgovorni za razvoj demencije u kasnijem životnom dobu, a mogu se korigovati, su:

• Hipertenzija (naročito nekontrolisana)
• Visok nivo holestrerola oboljenja
• Kardiovaskularna oboljenja
• Gojaznost
• Depresija
• Pušenje
• Traumatsko oštećenje mozga
• Obrazovni nivo

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije (60-70%). Bolest zahvata delove mozga koji kontrolišu pamćenje, govor, rasuđivanje, mišljenje i ostale kognitivne funkcije. Dovodi do poremećaja ponašanja i izmene ličnosti. Potom po zastupljenosti slede druge vrste demencije – demencija sa Levijevim telima, grupa frontotemporalnih demencija i vaskularne demencije.

Kada se govori o demenciji primećuju se tri faze u razvoju bolesti:

1. Početna ili rana faza. Nastaje postepeno i najčešće se ne prepoznaje.
2. Manifestna ili srednja faza. Nastaje obično posle 2-4 godine od prvih prepoznatih simptoma bolesti.
3. Terminalna ili kasna faza. Traje od nekoliko meseci do godinu dana.

Podrška i lečenje demencije

Demencija zahteva kontinuirano i posvećeno lečenje. Mere mogu biti farmakološke, odnosno one koje uključuju lekove i nefarmakološke. Farmakološko lečenje uključuje inhibatore acetilholinesteraze i memantin. Oni se primenjuju u lečenju kognitivnih simptoma i dovode do stabilizacije stanja.

Nefarmakološke mere predstavljaju najbolji terapijski pristup na početku lečenja. Ističe se značaj individualnog pristupa. Obolela osoba najbolje funkcioniše u bezbednom, mirnom i poznatnom okruženju, uz adekvatnu podršku nagovatelja i različite stimulativne podsticaje. U poslednjim stadijuma bolesti neophodna je palijativna nega. Palijativna nega je sveobuhvatna briga i nega koja se obezbeđuje osobama u terminalnoj fazi bolesti.

Pored zdravstvenih mera postoje mere i usluge Centra za socijalni rad, u cilju zaštite lica obolelih od demencije:

• Privremena starateljska zaštita
• Strateljska zaštita lica lišenih poslovne sposobnosti
• Posredovanje u pružanju usluga pomoći u kući
• Posredovanje u pružanju usluga dnevnog boravka za starije
• Smeštaj u ustanove socijalne zaštite
• Ostvarivanje prava na novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć za lica koja ne ostvaruju penziju
• Savetovni rad