Ugovor o doživotnom izdržavanju i testament (zaveštanje)

Planiranje raspolaganja imovinom za slučaj smrti često otvara brojna pravna pitanja. Dva najčešća pravna instrumenta u ovoj oblasti su ugovor o doživotnom izdržavanju i testament (zaveštanje). Iako oba omogućavaju da se unapred odredi kome će pripasti imovina, među njima postoje značajne razlike.

Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim se jedna osoba (primalac izdržavanja) obavezuje da će nakon svoje smrti preneti određenu imovinu drugoj osobi (davaocu izdržavanja), dok se davalac obavezuje da će o primaocu brinuti i izdržavati ga do kraja života.

Osnovne karakteristike

Stroga forma

• Ugovor mora biti sastavljen u pisanom obliku.
• Mora biti overen (solemnizovan) kod javnog beležnika.
• Prilikom overe ugovorne strane se upozoravaju da imovina obuhvaćena ugovorom ne ulazi u zaostavštinu i ne podleže ostvarivanju nužnog dela.

Prenos svojine nakon smrti
Davalac izdržavanja postaje vlasnik ugovorene imovine tek nakon smrti primaoca izdržavanja. Do tada primalac ostaje vlasnik imovine, iako se u katastar obično upisuje zabeležba postojanja ovog ugovora.

Neizvesnost trajanja obaveza
U trenutku zaključenja ugovora nije moguće predvideti koliko dugo će trajati obaveza izdržavanja, pa se ugovor ne može osporavati samo zbog nesrazmere između vrednosti imovine i pruženog izdržavanja.

Uzajamna prava i obaveze

• Davalac izdržavanja pruža negu, pomoć, hranu, lekove i drugu potrebnu podršku.
• Primalac izdržavanja se obavezuje da će ugovorenu imovinu preneti nakon svoje smrti.

Raskid ugovora

Ugovor se može raskinuti:

Sporazumno – uz saglasnost obe ugovorne strane i u istoj formi u kojoj je zaključen.

Zbog neispunjavanja obaveza – kada jedna strana ne izvršava preuzete obaveze.

Zbog trajno poremećenih odnosa – kada je međusobni odnos ugovornika ozbiljno i trajno narušen.

Zbog promenjenih okolnosti – kada su se okolnosti značajno promenile i izvršavanje ugovora postalo otežano ili nemoguće (npr, bolest izdržavaoca, preseljenje, gubitak prihoda i sl.)

Po raskidu ugovora imovina ostaje u vlasništvu primaoca izdržavanja, dok sud može odlučivati o naknadi za već pruženo izdržavanje.

Važno je znati

Imovina obuhvaćena ugovorom ne ulazi u ostavinsku masu.

To znači da se iz te imovine ne ostvaruje pravo na nužni deo zakonskih naslednika, zbog čega su ovakvi ugovori često predmet sudskih sporova nakon smrti primaoca izdržavanja.

Takođe, davalac izdržavanja ne može biti fizičko ili pravno lice koje se profesionalno stara o primaocu izdržavanja (npr. medicinsko osoblje, zdravstvene ustanove ili agencije za pružanje nege), osim uz prethodno odobrenje nadležnog organa starateljstva.

---

Testament (zaveštanje)

Testament je lična i opoziva izjava volje kojom osoba određuje kako će njena imovina biti raspoređena nakon smrti.

U pravnom sistemu Republike Srbije testament ima prednost u odnosu na zakonski red nasleđivanja.

Uslovi za punovažnost testamenta

Da bi testament bio važeći, potrebno je da:

• zaveštalac ima najmanje 15 godina života;
• bude sposoban za rasuđivanje u trenutku sastavljanja testamenta;
• svoju volju izrazi slobodno, bez prinude, prevare ili zablude;
• testament bude sastavljen u zakonom propisanoj formi.

Najčešći oblici testamenta

Svojeručni testament
Zaveštalac ga u celosti piše svojom rukom i potpisuje.

Pismeni testament pred svedocima
Zaveštalac pred dva svedoka potvrđuje da je pročitao tekst testamenta i da predstavlja njegovu poslednju volju.

Javnobeležnički ili sudski testament
Sastavlja ga javni beležnik ili sud na osnovu izjave zaveštaoca i pruža najveći stepen pravne sigurnosti.

Usmeni testament
Dozvoljen je samo u izuzetnim okolnostima, poput neposredne opasnosti po život.

Nužni deo

Iako zaveštalac slobodno raspolaže svojom imovinom, određeni naslednici imaju pravo na nužni deo.

To pravo najčešće pripada deci, supružniku i pod određenim uslovima roditeljima ostavioca. Za decu i supružnika nužni deo iznosi polovinu zakonskog naslednog dela.

Opoziv i čuvanje testamenta

Testament se može opozvati u bilo kom trenutku:

• uništavanjem postojećeg testamenta;
• sastavljanjem novog testamenta;
• izjavom o opozivu u zakonom propisanoj formi.

Testament se može čuvati kod zaveštaoca, kod advokata, kod javnog beležnika ili deponovati u skladu sa zakonom radi lakšeg pronalaženja nakon smrti.

Napomena

Informacije u tekstu služe za opšte informisanje. Za rešavanje konkretnih pravnih pitanja preporučuje se konsultacija sa advokatom ili javnim beležnikom.