Danas je 1. oktobar – Međunarodni dan starijih osoba

Ove godine, Ujedinjene nacije su za temu uzele “digitalnu ravnopravnost za sve uzraste”, podrazumevajući pod tim potrebu da se za starije osobe obezbede uslovi za pristup i aktivno usčešće u svetu digitalne komunikacije. Ova tema je nesumnjivo došla u fokus u velikoj meri kao posledica pandemije, kada je “online” povezivanje u mnogim aspektima poslužilo da ublaži posledice fizičkog distanciranja, koje je već godinu ipo dana u manjoj ili većoj meri aktuelno. Bitno je negovati kontakte i povezanost sa drugim ljudima, kako ne bismo pozne godine života provodili usamljeni, izolovani. U okviru toga, naročito u aktuelnim društvenim okolonostima, digitalna komunikacija svakako postaje sve aktuelnija.

Kolping Društvo Srbije se zalaže za zdravo i aktivno starenje. Kroz program “Vitaplan”, već godinama pruža podršku starijoj populaciji u našem gradu – kućnu negu i pomoć u kući za otežano pokretne i nepokretne sugrađane i Klub za starije osobe, za one kojima je potrebno druženje, povezivanje i kvalitetno provođenje slobodnog vremena.

O tome u kakvom ćemo zdravlju i formi dočekati stariji uzrast treba razmišljati i pre nego što uđemo u pozne godine. Kao što je bitno fizičko zdravlje i kondicija, tako je bitno održavati i mentalno zdravlje. Toj temi smo posvetili brošuru “Aktivno i zdravo starenje- život je priča svih generacija”, iz koje sa vama delimo odlomak:

STARENJE I ZDRAVO STARENJE

Tokom života, različite životne etape se smenjuju i svaka od njih obeležena je specifičnim izazovima i lepotama. Starimo ceo život, ali kada spomenemo starenje uglavnom mislimo na period nakon prestanka rasta i razvoja, kada dolazi do postepenog opadanja funkcija organizma. Pod pojmom starije populacije najčešće se podrazumeva uzrast iznad 65 godina, koji se kod većine ljudi, otprilike, podudara s periodom odlaska u penziju.

Veoma je teško tačno definisati početak etape starosti, jer taj proces ne počinje kod svih u isto vreme, ne teče na isti način, pa čak ni naši organi ne prestaju s rastom i razvojem u isto vreme. Kada pričamo o starenju, moramo imati na umu da je to veoma složen fenomen, koji pored biološkog procesa starenja organa i čula prate i različite  psihološke i socijalne promene, te da osim genetike na njega utiču i mnogi spoljni faktori.

Razlikujemo hronološku starost, koja predstavlja naš broj godina i biološku starost, ili najjednostavnije rečeno – kako se osećamo, funkcionišemo i izgledamo. Zbog toga se dešava da je neko zdraviji, vitalniji i bolje se oseća, možda, od nekog ko je po godinama mlađi. Način na koji ćemo stariti zavisi od velikog broja faktora kao što su zdravstveno stanje, uslovi života i materijalni položaj, porodični status, društveni život, sistemi podrške, itd.

Starenje ne možemo sprečiti, ali svojim svakodnevnim izborima možemo doprineti kvalitetu života u kasnijim godinama. Iako se starenjem suočavamo s razvojem određenih hroničnih stanja ili bolesti, to ne znači da uz njihovu kontrolu ne možemo da živimo aktivan i ispunjen život.

Zbog toga se u društvu sve više promoviše koncept zdravog starenja. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), zdravo starenje podrazumeva stvaranje uslova da živimo u blagostanju u kasnijim godinama života – da budemo sposobni da živimo i da delujemo u skladu sa svojim potrebama i vrednostima. Ono uključuje mogućnost zadovoljavanja osnovnih potreba, donošenja odluka i učenja, održavanja i izgradnje odnosa sa drugima, pokretnost, sposobnost pružanja doprinosa društvu i sl. S obzirom na to da ovakve sposobnosti funkcionisanja predstavljaju kamen temeljac mentalnog i fizičkog blagostanja pojedinca, SZO je period od 2020-2030 godine proglasila Dekadom zdravog starenja.